Во мгле мы ехали одни Генрих ГЕЙНЕ

На модерации Отложенный

Во мгле мы ехали одни

Всю ночь в карете с почтой.

Смеялись и шутили мы

Сердцам дав отдых точно.

Но сразу, чуть забрезжил день,

Дитя моё, вот диво!

Амур сидел меж нас, как тень,

Незваным “зайцем”-пассажиром!

 

Перевод с немецкого - Сергей ЛУЗАН

 

В комментариях появилось очень интересное переложение, как автор его именует.


Во мгле мы ехали вдвоём

в почтовом дилижансе.

Звенел смех в воздухе ночном

сердца кружились в танце.

 

Едва рассвет нас осветил

Дитя моё, вот встреча!

В карете безбилетник был Амур, любви предтеча!

(с) daniel-ts

 

Оригинал

 

Wir fuhren allein im dunkeln Postwagen die ganze Nacht;

Wir ruhten einander am Herzen, Wir haben gescherzt und gelacht.

Doch als es morgens tagte,

Mein Kind, wie staunten wir!

Denn zwischen uns saß Amor, Der blinde Passagier.

 

Heinrich Heine, 1797-1856